Предговор

Ова књига је универзитетски уџбеник за курсеве током којих се слуша програмирање на језицима С и С++. Првих осам поглавља се углавном односи на програмски језик С, уз незнатно коришћење елемената језика С++ за улазно-излазне операције над подацима. Преосталих осам поглавља се у највећој мери односе на објектно – оријентисано програмирање на језику С++.

Примери који прате обрађену материју немају велику алгоритамску тежину. Они су превасходно намењени разумевању концепата процедуралног и објектно оријентисаног програмирања. У складу са тим, у првих осам поглавља је обрађена тема процедуралног програмирања уз примену структура, као сложеног типа података. Савладавањем концепта процедуралног програмирања, уз проширење коришћењем структура као сложеног типа података, прелази се на концепт објектно оријентисаног програмирања.

Почев од деветог и закључно са дванаестим поглављем, обрађене су најзначајније теме концепта објектно-оријентисаног програмирања: апстракција, енкапсулација, наслеђивање, полиморфизам (виртуелне функције), преклапање функција и оператора, итд. Неки од примера који су обрађени у делу који се односи на процедурално програмирање са применом структура понављају се у делу који се односи на објектно-оријентисано програмирање. Поновљени примери су прилагођени принципима објектно-оријентисаног програмирања и објектном начину размишљања, са циљем да се читаоцу прикажу разлике у начину програмирања, као и предности објектно оријентисаног језика С++ у односу на старије технике програмирања.

У тринаестом поглављу обрађена је тема генеричког програмирања на језику С++. Ова техника је један од најмоћнијих алата за изградњу контејнерских класа, које имају могућност складиштења велике количине података произвољног типа.

Четрнаесто поглавље представља кратак увод у коришћење контејнерских класа, итератора и генеричких алгоритама садржаних у стандардној библиотеци језика С++. 

У петнаестом поглављу је приказан начин примене механизма избацивања, хватања и обраде изузетака – алата који дефинише начин реаговања на непредвиђене околности настале у програму.

Последње, шеснаесто поглавље даје основне смернице за рад са улазно-излазним токовима података.

Називи класа, функција и променљивих коришћених у примерима су на енглеском језику. Фонд коришћених енглеских речи је веома мали, тако да не представља препреку у учењу програмирања. Разлог за овакву одлуку лежи у чињеници да
пословна пракса већине ИТ компанија које послују у Србији подразумева писање кода коришћењем енглеског језика. Стил писања програма је такав да називи класа, функција и променљивих најчешће “говоре” нашој интуицији чему служе или на шта се односе. Све линије кода су нумерисане како би се поједноставила комуникација са студентима.

На крају, изразио бих захвалност рецензентима на сугестијама, уоченим грешкама и недостацима. Захваљујући њиховом ангажовању на прегледу и изменама оригиналног текста, овај уџбеник је добио своју коначну форму.

Садржај